HR - Ljudski Resursi - Srbija

Državni posao dobilo 5.813 radnika

Taj procenat ne može biti prekoračen ni ove godine. Posle dužeg perioda zabrane zapošljavanja, izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2020. omogućeno je da institucije mogu da angažuju nove radnike do nivoa od 70 odsto onih koji napuštaju instituciju ili odlaze u penziju, dok je dozvola komisije za odobravanje novog zapošljavanja potrebna ukoliko broj novozaposlenih pređe 70 procenata. Takođe, postavljen je i limit od jedan odsto za povećanje ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u odnosu na nivo s kraja prethodne godine.

Postojeći sistem zapošljavanja, kojim rukovodi vladina komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava nastaviće da funkcioniše i tokom 2023. odnosno sve dok novi sistem ne bude u potpunosti operativan. U toku je i izrada elektronskog registra zaposlenih u javnom sektoru „Iskra”, koji bi trebalo da bude primenjen tokom ove i naredne godine. Suština ovog sistema je bolje planiranje, izvršenje i kontrola rashoda za plate zaposlenih, veća otvorenost i bolje upravljanje ljudskim resursima. Sistemom će biti obuhvaćeno više od 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, a van sistema će ostati samo zaposleni u sektoru odbrane, bezbednosti unutrašnjih poslova i institucije višeg i visokog obrazovanja. Iz Fiskalnog saveta potvrđuju da će se brojem zaposlenih u državnom sektoru i u 2023. upravljati centralizovano, preko zabrane zapošljavanja koja je odavno trebalo da bude ukinuta i zamenjena novim sistematizacijama.

– U postojećem budžetskom okviru nije ostavljen prostor za povećanje fonda plata zbog novog zapošljavanja što smatramo problematičnim iz više razloga. Uporedne analize pokazuju da u državnom sektoru Srbije, uprkos prirastu broja zaposlenih od pandemijske 2020. i dalje radi, relativno posmatrano, manje radnika nego u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE). Naime, kod nas nešto više od sedam na 100 stanovnika, dok se prosek u CIE kreće od osam na 100 stanovnika do više od devet na 100 stanovnika u zavisnosti od uzorka – navode iz Fiskalnog saveta. Ovo nezavisno vladino telo ukazuje na manjak od oko 3.000 radnika u zdravstvu, od 1.500 do 2.000 u Poreskoj upravi, više od 1.000 u republičkim inspekcijama, od 1.000 do 1.500 u ministarstvu i drugim organima u oblasti zaštite životne sredine. Vlada je krajem prošle godine ponovo odložila uvođenje pravičnijeg sistema zarada u javnom sektoru – rok je pomeren za 2025. Iz Fiskalnog saveta podsećaju da je, još 2015. najavljeno da će jednoobrazni platni razredi stupiti na snagu za dve godine.

Zbog toga se u 2023. prenose neujednačenosti i nepravednosti sistema plata koje se gomilaju više od decenije unazad. Jedna od njih je i ta da zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi.

U opštinama zaposlena samo 43 službenika

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše njih, 2.590 prošle godine je zaposleno u državnoj administraciji, a 1.793 u zdravstvu i socijalnim službama. U državnim javnim preduzećima broj zaposlenih se povećao za 458 tokom prošle godine, a u lokalnim javnim preduzećima svega 156. Najmanje je bilo zaposlenih u opštinskim administracijama – samo 43. U državnom obrazovanju i kulturi broj novih radnika povećan je za 774 u toku 2022. Od ukupno 609.630 zaposlenih u javnom sektoru u 2022. njih 587.165 bilo je u radnom odnosu, a 22.465 van radnog odnosa.

U javnim državnim preduzećima radilo je 82.996 građana, a u lokalnim javnim preduzećima 60.122. U državnoj administraciji bilo je zaposleno 134.850, a u lokalnoj administraciji 27.853. U zdravstvu i socijali bilo je primljeno novih 155.360 radnika, a u obrazovanju i kulturi 148.720.